Андрија Лаврек • Препарирање историје

Андрија Лаврек, преводилац са руског, познат је свим домаћим љубитељима научне фантастике. Његове приповетке објављиване су у многим часописима, а добитник је и награде ”Лазар Комарчић“ за најбољу причу 1984. године (Немачка 1942).

У овој књизи, читалац ће открити збирку најбољих прича овог оригиналног писца. Препарирање историје састоји се из три дела, подељена по жанровима: фантастика, научна фантастика и ”алтернативна историја“.
Све су приче вредне пажње: био то монолог једне слике, приказ света у коме су нацисти добили рат или прича о граду без иједног становника, ове се приповетке могу сврстати међу најбоље у тоj богатој књижевној области.
Препарирање историје тренутно се преводи на француски језик.

Александар Зиновјев • Иди на Голготу

Најсовјетскији међу Совјетима, најпијанији међу пијанцима, обожаватељ биртија и бескрајног нагважања, Иван Опанков ни по свему се не би одвајао од обичног смртника у Совјетском Савезу нити од било ког другог Зиновјевљевог лика, да није био, најпростије речено... Бог.
У то нема сумње: иако убеђени атеиста (да ли Бог верује у сопствено постојање?), Опанков је Бог. То изговара јасно и гласно на почетку приче, и од тада не престаје да следи стопе свог уваженог претходника: Христа. Као и Исус, оснивач једне нове религије, Иван Опанков поучава, проповеда, говори у метафорама, чини чуда.
Али, времена су се променила. Христово време давно је прошло; наш херој живи у доба комунизма и чуда која чини у складу су са тим временом и друштвом. Друштвом које је дубоко апатично, материјалистичко и које је превазишло пострадање, дакле друштвом безнађа. Опанков, као и Христ, има моћ да исцељује оне који у њега верују. Али које болести он лечи? Муцање, гојазност, импотенцију.
Опанков и његова религија имају достојног противника у свом Антиподу: идеологији. Религија и идеологија приписују себи исту улогу и намеру у односу на човека. Али, мање захтевна а утешнија јер више гуши, чини се да идеологија има све шансе да однесе победу.
Иван Опанков има ту врховну намеру: да постане оснивач једне нове религије, да се поистовети са Творцем. То му неће опростити. Као Христ, и он је прво признат и слављен сбог својих чудесних моћи. Као и Он, триумфално ће ући у Јерусалим (Москву), али убрзо га стижу и Јудин пољубац, и суђење, и пут на Голготу.
Ипак, као још један знак времена, Голгота, тај врхунски знак Познања у облику казне, биће му ускраћен. Наше доба не убија Христа, оно убија Бога у Христу. Разлика је битна.

Радивоје Паповић • Косово, икона српства

Основна нит којом су проткане све странице књиге је српско патриотско осећање и брига за српски народ у целини, без обзира на то где се налази.
Све што је Паповић чинио као ректор Универзитета у служби је одбране Косова и Метохије од безобзирних и великих западних сила, које стоје иза њих, које им помажу и подстичу на сепаратизам.
Током седам година ректор Универзитета у Приштини (1991-1998), налазио се радивоје Паповић на једној од најтежих и најистакнутијих дужности у целокупном Српству. Ово дело, целином сведочанство о извесном борењу за очување најсветијег завичаја српског народа, остаће запис трајне важности и читанка родољубља.

Патрик Бесон • Стање духа

”Све тако брзо постаје прошлост. Године: вртоглавица искључиво поклоњена старима. Фикција је чињеница онога што сам заборавио.”
Један од најплоднијих и најдаровитијих француских писаца своје генерације, Патрик Бесон је рођен 1. јуна 1956. године у Паризу. Објављује романе, приповетке, есеје, од којих је велики број преведен на српски језик. Добитник је неколико великих књижевних награда.

Петар Поповић • Лондон за пешаке

Пишући за новине, новинар обично нема утисак да су редови које управо исписује пасус неке књиге. У свести, књига припада литератури. Схвата се као нешто заувек и трајно, а новинарство - прожето је свешћу о пролазности.
Новинарство и литература су професије у случајном сродству. Поједини писци писали су или пишу за новине. Ову књигу, Лондон за пешаке, аутор би је одредио као новине за поновно читање. Збирку запажања некадашњег дописника Политике из Британије о људима, обичајима и местима Енглеске, Шкотске, Велса и Ирске - сабраних после изјаве појединих читалаца аутору, да би они лично радо те пасусе прочитали још једном.

Радован Поповић • Живорад Жика Стојковић - споменица

Својим уредничким и приређивачким радом, Живорад Стојковић је пресудно допринео оживљавању српске књижевне баштине, потискиване у доба комунистичке власти. Први је после другог светског рата приредио књигу тада забрањеног писца Слободана Јовановића Портрети из историје књижевности (1963), а затим, са Слободаном Самарџићем, и Сабрана дела овог великог српског историчара, правника и есејисте. Приредио је и дела Јована Дучића, Милоша Црњанског, Бранка Ћопића, Борисава Станковића, Исидоре Секулић и других. Својим издавачким радом, али и публицистичким текстовима и јавним наступима, свесрдно се борио за људске и националне слободе.
”Шта све тај човек није радио и урадио, а његова дела, вероватно, неће нико пописати и сабрати. Уман, одан, драгоцен и тежак пријатељ.” Добрица Ћосић
”Међу мојим старим пријатељима, Жика Стојковић је био познат као ловац на људске душе.” Борис Михајловић Михиз
”Уман, драгоцен, али мени и најлакши и најтоплији пријатељ кога сам имала...” Мира Ступица

Мира Ступица • Шака соли

”Упознала сам све што људско срце треба да зна: поразе и успехе, стид и бол, љубав и губитак, заблуде и освешћења и, баш због тога, верујем да је вредно живети, хтети и смети, не страхујући од онога што те чека.”

Василиј Гросман • Све тече

Овај кратки роман је велика књига, књижевни и политички завет Басилија Гросмана, написан после заплене Живота и судбине од стране КГБ-а 1960. године. Гросман је желео пре смрти да напише све што је схватио о совјетском друштву, о Русији и Совјетском савезу. Он је први сведочио о кобној Лењиновој улози у руској трагедији, у нељудској држави коју је он створио, и коју је Стаљин наследио и усавршио. Све тече је приповест о трагичној судбини човека који се, после изгнанства, враћа у свет који га је заборавио, у слободу неподношљивију од живота у сибирским логорима.
”Постоје и постојаће људи који ће на тоталитарним идеологијама заснивати моћ за своје циљеве. Постоје и постојаће људи који ће приморани бедом и обманути заблудама прихватити и тоталитарно друштво. Тираније су вечне, само мењају облик и језик. Вечне су приповести о људским судбинама у тиранијама.” Добрица Ћосић

Станислав Краков • Живот човека на Балкану

”Кажу да у последњим тренуцима живота самртник види пројектовану у свести целу своју поршлост. Три пута сам већ ушао у те последње секунде, а једном био и закорачио са обе ноге преко те тајанствене границе између живота и смрти, али никакву пројекцију дотле доживелих догађаја нисам имао.
Тај живот, живот једног човека са Балкана, одиграван у једном чудном вртлогу националних, верских, идеолошких, политичких и друштвених сукоба, страсти, међусобног уништавања, немилородних судбина, језивих трагедија, често усред једне херојске симфоније подвига и страдања, желим овде да евоцирам.
Четири велика рата, кроз које сам имао прилике да провучем свој живот, иако ту доста оштећен, неколико револуција, државних удара, атентата, грађанских ратова, дали су томе мом животу један драматичан декор и још једно опште обележје. Јер то што ја хоћу да евоцирам, то није само мој живот, то је углавном живот милиона људи са једног истог географског подручја и из једне исте историјске епохе, често неразумљиве и невероватне за оне који су били изван тога простора и изван тога времена.
Ако ова моја далека и блиска сећања допринесу да људи емпиричног и несентименталног Запада упознају тежње и потребе, полете и страдања бар мога српскога народа - а оне су исте за све народе са Балкана - народа који је само у току непуне половине столећа, коју сам ја проживео, изгубио трећину свога становништва бацајући се непоштедно у крв и пропаст да би достигао оне снове какви су људска слобода, национална независност, државна равноправност и колективна част, онда ћу сматрати да сам испунио најважнију своју животну мисију, и да ми је три пута био дат рок баш да бих тај посао обавио.” Станислав Краков

Винтила Хорија • Бог је рођен у изгнанству

Бог је рођен у изгнанству је дневник-апокриф Овидија у Томесу. Он је ту, изгнан, негде на крају света. У овом замишљеноме дневнику он пише о својим последњим љубавима, али и о крупним и ситним гогађајима којим присуствује, и који утичу на његов унутршњи живот.
Док је био срећан човек, Овидије је био лакомислен песник. И Винтила Хорија нам показује како се тај еротски и површни песник преображава у Томесу, у изгнанству, од тренутка када открива да ”човек може умрети пре него што буде истински мртав”. Овидије скептик, постепено предосећа, затим и открива једну другу истину, која ускоро постаје Истина: ”Ово наше време лудости и наде, време је чекања Бога.”
Овидијев пријатељ Теодор, грчки лекар, му најзад открива да је истинито оно чему се он нада, да је испуњено оно што очекује, да је дошло на Земљу дете њуди да би узело на себе све њихове зебње и сва њихова надања. И заиста, у Витлејему у Јудеји, ”Бог је рођен у изгнанству”.

Даниел-Ропс, члан Француске академије

Владимир Волков • Анђеоски летописи

За Владимира Волкова, анђели су Божија тајна служба и чиниоци скривених утицаја на људске судбине. Када Небеска администрација не успева да делује на ток историје, анђели су ти који покушавају да успоставе равнотежу између Неба и Земље.
Анђеоски летописи, то су дванаест анђеоских мисија, од уништења Содоме до скоро немогућег Лењиновог спасења. Анђео је тражио и пронашао Мајку Божију, други анђео је покушао да спаси Јуду Искариотског, трећи је био задужен да утеши Христа у Гетсеманском врту... Анђели не успевају увек у својим подухватима.

Владимир Волков • Саслушавање

Немачка након 2. светског рата. ”Денацификација” је у пуном јеку. Победници истражују злочине побеђених. Совјети ликвидирају, Американци - суде... Између осталих, ту је и један необичцни официр. Заробљеник зна шта иследник жели, али одбија да му каже. Јер заробљеник није обични нациста, већ Рус у зеленој униформи. Након ових сцена из савремене Инквзиције, читаоц остаје без даха.

Владимир Волков • Понор

Понор је више него роман. Око лика попа Трифуна, свештеника и четничког вође, и његових седморо деце, француски писац Владимир Волков је исплео алегорију српске судбине у двадесетом веку. Од 1941 до 1995, читаоц ће у његовим ликовима препознати и неке историјске личности.

Владимир Волков • Дезинформација - од Тројанског коња до интернета

У овом огледу, који је уједно и историјски буквар препун анегдота, Владимир Волков, један од најугледнијих стручњака за дезинформацију, излаже своје ненадмашно знање. Са посебним освртима на стање у Европи, а нарочито на клеветничку кампању против српског народа, и развој нових канала дезинформације, попут Интернета, ова књига је прави водич за сналажење у савременој медијској џунгли.

Пјер-Мари Галоа • Крв петролеја - Босна

Крв петролеја је велика геополитичка студија у две књиге о светској хегемонији Америке након пропасти совјетског блока. Део о Босни је најтемељитија анализа о рату против српског народа. Са освртом на масовну употребу дезинформације и тзв. ”Хашког суда” као ратног оруђа у рукама западних сила.

Жорж Халдас • Христос под отвореним небом

Рођен од оца Грка и мајке Швајцаркиње, Жорж Халдас је највећи живи швајцарски писац.За тог дубоког верника, вера у Христа је нераздвојива од песничког стваралаштва.
Ова дивна књига је његов својеврсни вјерују.

Небојша Јановски • Угасла огњишта

”Угасла огњишта су зачета у време страховитог страдања нашег народа. Рађала су се и расла под бомбама над Београдом. Она су отпор и борба против свега оног што уназађује породицу и руши човека.
Замисао је да се уђе у основну људску заједницу. У све оне српске, београдске, новобеоградске породице, које окапавају у редовима за основне намирнице, испраћају своју децу у туђе земље, распродају и троше своју последњу уштеђевину. Али се боре, у свом том хаосу, да се одрже и, чак, напредују.”
Небојша Јановски, лекар на Новом Београду, је овим упечатљивим романом у цртицама и дијалозима остварио прави пресек савременог градског српства.

Милка Бајић-Подерегин • Свитање

Овај роман о Херцеговини по први пут из женског угла препричава склоп догађаја који су довели до сарајевског атентата и светског рата - и патријархалну културу динарског народа.
По мишљењу многих, овај роман својим драматичним интензитетом и приповедачком силином стоји раме уз раме са најбољим делима Иве Андрића.

Милинко Ђорђевић • Седам левих година

Аутор ове књиге није само живи сведок једног мрачног и прикривеног раздобља. Седам левих година су и историјско-политичка анализа једног од највећих разарања комунизма: насилне колективизације српског сељаштва у првом раздобљу титоистичке власти.

Милена Ноковић • Ноћ пада на Косово

Јунаке ове историјске фреске судбина чека на Косовом Пољу, 15. јуна 1389. Кнез Лазар и султан Мурат гину, и исламска ноћ од пет векова пада на Србију и Балкан.
Милена Ноковић, рођена у Француској, писала је овај роман за француску публику. Но захваљујући приповедачком дару писца, богатим историјским описима и портретима, ово је изврсно штиво и за обавештене српске читаоце.

Милена Ноковић • Крвави снегови

Радња Крвавих снегова започиње 1941. у Црној Гори, два месеца уочи 27. марта. Јунаци романа су људи који ће уз генерала Дражу Михаиловића створити први покрет отпора у окупираној Европи, и доживети највећу трагедију: да њихово жртвовање за слободу буде претворено у издају и унакажено због туђих интереса.

Францускиња српског порекла, Милена Ноковић се дуго година бавила политичким и пословним активностима, уједно пишући историјске романе.

Константин Леонтјев • Просечни Европејац као идеал и оруђе општег разарања

Дубок и свестрани претрес либералних идеја и њихових циљева.
За Леонтјева нема сумње: западна идеологија води свет у раздуховљење и ништавило.
У додатку: Плодови националних покрета на православном истоку

Јован Бошковић • Српске слуге Хрватске - Servi Croatiæ

Запањујућа збирка докумената о полтронству српских интелектуалаца према хрватском национализму и расној мржњи. ”Servus означава и роба и слугу. У нашем случају нагласак је на слугу, јер јунаци ове књиге су слуге... Они драговољно и понизно служе своје господаре, каљајући тако, не само себе, већ и народ ком, на жалост, припадају.” Јован Бошковић

Јован Бошковић • НДХ други пут - Lux Croatiæ

Кроз хрватску штампу, политику, медије, обнова растстичке НДХ из дана у дан. ”Сви јунаци ове књиге стварни су. Сва имена су права. Свака личност је неизбјежна. Ништа није измишљено... Уз дневну и периодичну штампу, кориштени су и неки други извори, посебно за период од 1893. до 1990., ради што бољег увида у континуитет и развој специфичног и непоновљивог - хрватског синдрома.” Јован Бошковић

Анђелко Крстић • Трајан

Живот печалбара из Јужне Србије, потом Македоније; овај предивни роман о мало познатом делу српског наслеђа је смишљено предат забораву, као и његов аутор, у комунистичкој Југославији.

Анђелко Крстић • Приповетке

Ове сабране приповетке српског писца из Македоније Анђелка Крстића су право откриће. Након романа Трајан, у овим прозним бисерима савршеног језика и стила, поново нам се враћа један део српске културе и народа - печалбарске, побожне и поћртвоване Јужне Србије - који је деценијама био отуђен од матице. Незаборавна кљига и велики културни догађај.

Александар Зиновјев • Зјапеће висине

Зјапеће висине су кључно дело за схватање најважнијег феномена нашег доба: тоталитаризам. Мешајући најразличитије жанрове - есеј, поезију, нарацију - Александар Зиновјев је измислио оригиналну књижевну форму у којој социолошки и фиктивни аспекти постају нераздвојни. Ова ”карикатура” комунистичког друштва је, у ствари, портрет свих тоталитарних режима, били они демократски или не. L'Age d'Homme је објавио оригинал Зјапећих висина на руском језику 1976. године у Лозани. Зиновјев је одмах био приморан да емигрира у Немачку. Међутим, као што је у отаџбини дошао у сукоб са носиоцима совјетског режима, тако и на Западу Зиновјев постепено и неизбежно долази у конфликт са новим тоталитаризмом. ”Крај комунизма је такође значио и крај демократије. Наше време није само посткомунистичко, оно је и постдемократско. Финансијски тоталитаризам је подредио политичку власт. Он је хладан. Не зна за милост. Политички диктатори су благи у поређењу са финансијском диктатуром.”

Александар Зиновјев • Запад

Као писац и мислилац, Александар Зиновјев је у Зјапећим висинама и другим већ истортијским књигама најверније описао болест звану комунизам. Као емигрант који је двадесет година живео на Западу, упознао је ”слободни свет”. Својим богатим искуством и оштрим умом, створио је овај детаљни, епохални опис западног друштва, његових механизама, врлина и мана, и његовог стремљења ка апсолутној светској власти.

Александар Зиновјев • Велика прекретница - критика западне хегемоније

У овом сажетом есеју аутор Зјапећих висина и Светле будућности наставља своје оригинално размишљање о комунистичком поретку и понашању, али своју оштру лупу овага пута окреће - ка Европи и Америци! Ова књига препуна нових идеја имала је велики утицај на западну критичку мисао.

Жак Патерно • Ко је убио Исуса?

”На питање: ко је убио Исуса?, цркве су традиционално одговарале у хору: Јевреји. Покужао сам да тај догађај пребацим на друго место, у његов историјски контекст. Видеће се да није свеједно да ли се догодио у овој земљи и у овом граду, у овом историјском тренутку - како римском, тако јеврејском.”

Батаковић Душан (и др.) • Нова историја српског народа

Нова историја српског народа је нова по свему: и по младости аутора, и по живој и савремениој опреми, и по оригиналној грађи. Од првог помена српсог народа на југоистоку Европе све до распада комунистичке Југославије, целокупна историја српског народа приказана је у прегледном облику, уз мноштво илустраицја и мало познатих, а понекад и сасвим непознатих или прећутаних података.

М. Стефановски / К. Чавошки • Апсолутна и ублажена правда у Есхиловој Орестији

”Ова расправа о апсолутној и ублаженој правди дело је аутора не само вичних самосвојном расуђивању и зукључивању, него и темељно упућених у стрчну литературу, уз то кадрих да своје судове искажу на разложан и уверљив начин, језиком књиевно дотераним и однегованим.”

Никола Милошевић